Šampita, krempita, šaum rolne…sve su to kremasti kolači koji u misli neodoljivo vraćaju okuse i mirise nekih davnih dana, djetinjstva i odrastanja na periferiji grada. Na vrijeme kada su se kolači jeli samo vikendom, a ovakvi kremasti i bogati samo u svečanim prilikama. Svatovi, krštenja ili nečije zaruke tako su redovito bili događaji koji su se željno iščekivali jer, znalo se da će tamo biti baš takvih kolača. A i prilike su bile takve da si mogao smazati koliko god hoćeš komada jer svi su tada bili veseli i nisu obraćali pažnju na nas klince koji smo u nekom kutku obraza umazanih od uha do uha mljackali slatke šampite ili šaum rolne.
Šampita je kolač koji nikad do sada nisam radila u svojoj kuhinji. Uvijek sam o njoj mislila kao o savršenstvu koje mogu napraviti samo iskusne tete kolačarice. Ista stvar sa šaum rolnama. Sve sam si mislila, ma neka meni svih drugih divnih stvari koje znam napraviti, a šampite ću se nauživati opet u nekim svatovima. No, dođoh tako nedavno do baš finih domaćih jaja. I osim kremšnita koje sam tada napravila u baš veeeelikom limu, odlučih se počastiti šampitom. I ooooo, kako sam sam bila u krivu. Pa šampita je nešto toliko jednostavno da je to čudo jedno! 🙂
Sada mi je i jasno zašto se šampita nekada davno toliko često radila. Pa to pahuljasto savršenstvo se radi doslovno od samo 4 sastojka: bjelanjci, šećer, voda i lisnato tijesto! U ona davna vremena, naročito u seoskim i prigradskim sredinama, jaja su bila namirnica koje je najčešće uvijek bilo doma. Pa onda nije bio problem napraviti i slasticu od baš onoga što si imao pri ruci 😉
Vidjeh po bespućima interneta kako za šampitu ima doista puno recepata. Baza je uvijek ista – šaum od bjelanjaka sa šećerom. No, neki je rade sa podlogom od biskvitnog tijesta (kako bi se iskoristili žumanjci 😉 ), neki ukuhavaju (‘tuku’) bjelanjke na pari sa šećerom dok ne postanu gusti. Za mene je jedina prava šampita ona sa lisnatim tijestom u podlozi i na vrhu, posipana sa još šećera u prahu. Da, takva se šampita užasno teško poslužuje i još užasnije jede, jer, kora je hrskava, a krema osjetljiva i pahuljasta, ali meni je to baš to! I zato, ako želite probati šampitu kako je ja doživljavam, probajte. Možete se poigrati i izmrviti gornju koru lisnatog tijesta pa će se onda možda ljepše rezati 😉 A ja, sada kada sam svladala šampitu, bacam se slijedeći put na šaum rolne! Jedva čekam 🙂
Šampita
POTREBNO:
- 1 pakiranje lisnatog tijesta
- 6 jaja
- 400 g šećera
- 100 ml vode
- sok pola limuna
PRIPREMA:
- Lisnato tijesto odmrznuti i razvaljati tanko pa ispeći u pećnici po uputi na omotu.
- U posudici zagrijati vodu, dodati šećer pa zakuhati sve skupa. Kuhati na laganoj vatri 4-5 minuta. Tada uliti i sok polovice jednog limuna.
- Razdvojiti bjelanjke i žumanjke. Žumanjke pospremiti za neko drugo jelo, a bjelanjke miksati tako dugo dok ne postanu potpuno čvrsti snijeg. Tada u tankom mlazom početi ulijevati otopljeni vreli šećer uz neprestano miksanje. Kada ulijete sav šećer, miksati još sigurno 5 minuta! Šaum mora postati jako čvrst i sjajan!
- Jednu koru lisnatog tijesta staviti na dno lima srednje veličine (40×20 cm). Svaki lim veći od ovoga rezultirati će tankom šampitom, imajte to na umu. Što manji lim, to viša šampita, barem ova od 6 bjelanjaka! Znači, ako ste ispekli preveliki komad lisnatog tijesta, iskrojite ga i izrežite na veličinu koja vam odgovara.
- Preko kore nanesite šaum i poravnajte.
- Drugu koru lisnatog isjecite na kvadrate one veličine kolike želite da vam budu šampite. Komade kore složite preko šauma jednog do drugog. Ako stavite cijelu koru u komadu od gore, jako ćete teško izrezati kocke šampite!
- Sada kolač ostavite na hladnome da se dobro rashladi, posipajte ga prije posluživanja šećerom u prahu i neka šećerna rapsodija počne! Dobar tek 🙂
Recept u slikama:
Prikaži komentare (0)